Потпорни зидови

Потпорни зидови

У зависности од природе рада облога конструкције потпорног зида, разликујемо два система: пасивни и активни.

Пасивни Cистем (ПС)

У пасивном систему, лице је само завршни елемент који даје коначну форму и облик конструкције. Блок од армираног појачаног терена ствара независну конструкцију, захваљујући раздвајању арматурних уметака сидрења лица.

Активни Cистем (АС)

Међутим, у случају потпорних зидова у активном систему, геосинтетички материјал који армира насип је директно повезан са елементом за облагање – стварајући нераздвојну конструкцију.

Применa

Технологија потпорних зидова армираних геосинтетичким материјалом може се користити, међу осталим за:

• • Изградњу приступних рампи за инжењерске објекте, чиме се минимизирају земљани радови повезани са изградњом насипа са стандардним нагибом,
  • Осигурање стрмих падина, клизишта,
  • Оптимизација потпорних стубова:
    • Замена монолитних крила (традиционалних),
    • Формирање стражњег зида и крила у конструкцији стубних глава потпорних стубова,
    • Изградња потпуних упорњака из армираног тла, гђе је армиранобетонска конструкција у потпуности замијењена земљом ојачаном геосинтетичким материјалима.

Потпорни зидови изграђени у технологији тла ојачаног геосинтетичким материјалима одликују се широким распоном елемената вањске облоге. Инвеститори и пројектанти имају могућност да бирају између многих доступних технологија.

Предности коришћења:

• Трајност, најмање 120 година,
• Безбедност,
• Брзина и лакоћа изградње,
• Нижи трошкови куповине и градње у поређењу са традиционалним монолитним или монтажним потпорним конструкцијама.